“Generalni štrajk!” – neprestano se čulo tokom prethodnih nekoliko nedelja tokom studentskih blokada na više lokacija širom Srbije. Šta zapravo podrazumeva generalni štrajk i na koje sve načine se može sprovesti u delo?
Studenti u blokadi pozvali su na generalni štrajk 24. januara. Ovom pozivu odazvale su se kompanije, mediji, kulturne institucije, ugostiteljski lokali, organizacije…
Portali United media – Nova.rs, N1, Danas, Radar, Sportklub, TV Nova, kao i novine Nova i Danas takođe se pridružuju, na poziv studenata, generalnom štrajku.
Šta je generalni štrajk?
„Prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada“ – ovo je zvanična definicija zakona o štrajku koji je usvojen 1996. godine, u vreme Savezne Republike Jugoslavije.
„Odluku o stupanju u generalni štrajk donosi najviši organ sindikata. Odluka o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja se nadležnom organu odgovarajućeg udruženja poslodavaca, osnivaču i nadležnom državnom organu“, kaže Zakon o štrajku.
Prema ovom zakonu, štrajk se može organizovati u preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno u njihovom delu ili kod poslodavca, kao i u određenoj grani i delatnosti, ili kao generalni štrajk.
Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, kaže za portal Radio Slobodna Evropa (RSE) da je taj zakon star skoro 30 godina i da se nije „novelirao u skladu sa novim međunarodnim standardima“.
„Tako je i generalni štrajk ostao nedorečen“, navodi on.
„Suština pojma generalnog štrajka je da se ne odnosi na jednog poslodavca i jednu delatnost, već se poziva ceo radni svet u zemlji da prestane sa radom. Naš Zakon o štrajku prevashodno reguliše štrajk kod pojedinačnog poslodavca. To je njegova velika mana“, kaže Reljanović.
„Radnici mogu da se zaštite masovnošću“
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić istakla je da radnici mogu da se zaštite – masovnošću.
„Ukoliko 300 radnika izađe, ne može 300 ljudi da dobije otkaz“, rekla je ona za N1.
Ovom prilikom Savićeva se zahvalila studentima.
„Pomogli su radnicima Srbije, da nekako nije više strah u onoj meri u kojoj je bio. Moj utisak je da radnici podižu glavu, imaju bezbroj razloga da budu nezadovoljni, više nema onog straha“, navela je.
Kada je poslednji put održan generalni štrajk u Srbiji?
„U novijoj istoriji Srbije nije bilo generalnog štrajka, a najbliže se došlo tome pred 5. oktobar, kada su vojska i policija izašle na radnike u Kolubari“, istakao je Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za BBC na srpskom.
Tog 24. septembra, Slobodan Milošević je izgubio predsedničke izbore, ali je odbio da prizna poraz.
Svega nekoliko dana kasnije, tačnije 29. septembra, otpočeo je štrajk rudara u rudnicima Kolubare, gde se proizvodi električna energija za veliki deo Srbije.
„Ceo 5. oktobar lomio se na Kolubari tih dana“, rekao je 2020. godine za BBC na srpskom Miodrag Ranković, koji je 5. oktobra bio predsednik Sindikata površinskih kopova Kolubare.
„Bilo je strašnih pritisaka, dolazila je vojska, policija… Nudili su nam šta god hoćemo, vile na Dedinju, samo da RTS snimi bager kako radi“.
Narednih dana, štrajku su se pridružili građani širom Srbije – izašli su na ulice, većina škola, vrtića fakulteta nije radila, a posao su u pojedinim gradovima prekinule i državne službe.
Koji su zahtevi studenata?
Studenti brojnih fakulteta Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu traže ispunjenje ovih zahteva:
1. Objavljivanje kompletne dokumentacije o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu
2. Odbacivanje optužbi protiv uhapšenih i privedenih studenata i mladih na protestima povodom pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu
3. Podnošenje krivičnih prijava protiv napadača na studente i profesore i njihovo procesuiranje
4. Povećanje izdvajanja iz budžeta Srbije za materijalne troškove državnih visokoškolskih ustanova od 20 odsto
