Srbija je u Partnerstvu za mir već gotovo dve decenije. Od tada je bilo mnogo zajedničkih vežbi ali, kako kaže general Vazduhoplovne komande AIRCOM-a, NATO poštuje to što je stav Srbije da je neutralna.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Stotine obuka je rađeno, od humanitarne pomoći, vazdušnih operacija, pomoći u katastrofama. Ali, mi smo i više od toga, zato što smo partneri u Partnerstvu za mir. Znamo da je vaš stav da budete neutralni, ali bismo želeli da se angažujemo sa vama koliko god možemo i da vežbamo zajedno, onoliko koliko vaši političari dozvoljavaju – kaže general Vazduhoplovne komande NATO i komandant ratnog vazduhoplovstva SAD u Evropi i Africi Džejms Heker.
“Ramštajn” je baza iz koje sve kreće i u kojoj se nalaze najsavremenije letelice. Među njima su i “Rafali”, koje je Srbija kupila od Francuske. Kako objašnjavaju u bazi, pre nekoliko meseci na nedavnoj vežbi lovačkog manevra “jedan na jedan” pobedu među avionima je odneo upravo “Rafal”.
– To je odličan, borbeni avion koji ste kupili. NATO kao organizaciju čine različite nacije koje upravljaju avionima i treniraju zajedno. I zato je zaista važna stvar da, kada dobijete “Rafale”, počnete da se upuštate u bilateralne odnose sa svojim susedima, Grčkom, Francuskom i Hrvatskom, koji imaju iste tipove aviona. Biće veoma lako trenirati jedni sa drugima – priča Žil Džuventin iz francuskih vazdušnih snaga, inače pilot “Rafala”.
Lekcije iz rata Ukrajine i Rusije
Neizbežno pitanje – koje su lekcije naučene iz sukoba Rusije i Ukrajine, i koliko je od tada promenjen način ratovanja. Heker objašnjava da je “vazdušna superiornost velika stvar” i dodaje da “smo mi u NATO uvek imali vazdušnu nadmoć”.
– Ali, protiv čistog konkurenta, biće teže postići tu superiornost u vazduhu. Ne želimo da završimo u borbi kakva se sada vodi između Rusije i Ukrajine: masovne žrtve, uništeni gradovi, artiljerijski meci koji idu napred – nazad. To nije borba koju želimo da vodimo – kaže Heker za “Blic”.
Dodaje da je NATO je odbrambeni savez i “mi želimo da takav ostane”.
– Želimo da odvratimo naše neprijatelje kako ne bismo morali da ratujemo – ističe.
Osvrnuo se i na korišćenje dronova u ratovanju. Objašnjava da su oni u “jednosmernoj misiji, teško ih je otkriti jer lete na veoma malim visinama, i njihov radarski presek nije tako veliki”.
– Kada su Iran i njegovi zastupnici napali Izrael, bilo ih je mnogo. Tada je bilo je preko 200 balističkih i krstarećih projektila, ali i mnogo jednosmernih dronova, i to nam je pokazalo da možemo da ih oborimo i da znamo kako to da uradimo. Ali, za to smo koristili veoma skupe projektile, od kojih su neki i milion dolara po komadu – pojašnjava glavnokomandujući AIRCOM-a.
Zato nam, dodaje, treba jeftiniji način.
– Gledamo šta Ukrajina radi, koja koristi akustične senzore da ih detektuje, tako da se ugledamo i na to – zaključuje glavnokomandujući AIRCOM-a.