U američkim medijima sve češće se može čuti da su ovo najvažniji američki izbori ikada, a sagovornik Blic TV izneo je svoje viđenje.
– Svakako da nisu najvažniji u istoriji, ali sigurno od 1945. do danas jesu. Po prvi put dva kandidata se razlikuju, ne samo kad su u pitanju unutrašnje političke razlike, sada postoje po prvi put ozbiljne razlike i kad su u pitanju spoljnopolitičke teme, znači i kad je reč o Evropi, i kad je reč o dva velika rata. Jedino gde kandidati imaju približno slične stavove je Kina, tačnije slažu se oko toga da je ona glavni rival – priča Pribićević.
Kamala i Tramp u egalu
U ovu predsedničku trku, zamenivši Bajdena, Kamala Haris ušla je kao potpuni autsajder, navodi on, međutim ona je pokazala da nije laka politička meta, kakva je za Trampa bio Bajden.
– Tramp je imao ogromnu prednost u odnosu na Bajdena. U jednom trenutku se činilo da je to čak i rešeno, iako nikad ništa nije rešeno do samog kraja. Ali nakon početnih koraka činilo se u jednom trenutku da Tramp ozbiljno zaostaje za Kamalom. Rekao bih da se nije snašao u toj izmenjenoj situaciji jer više nije imao, da kažemo, laku političku metu, što je Bajden bio svakako – nastavlja on.
Između ostalog veliki problema za Trampa bio je, zaključuje naučni savetnik, da preseli kampanju sa muške na žensku osobu.
– To mu očigledno nije odgovaralo, a iza toga bih rekao da je uspeo da se konsoliduje u izvesnom smislu, čemu su mu u velikoj meri doprinela pre svega istraživanja. Kada je reč o najvažnijoj temi on ima prednost u odnosu na Harisovu. Čini se da i ovaj rat daje veću prednost njemu jer nastupa kao neko ko to može da završi, a Amerika se jako iscrpljuje ovim ratovima. Na kraju imamo i pitanje migranata gde on stoji mnogo bolje nego Harisova – naglasio je sagovornik Blic TV.
Ni tri atentata nisu dala prednost Trampu
Naučni savetnik smatra da je američka scena toliko podeljena da Trampu ni tri atentata koje je preživeo ne mogu da donesu prednost kojom će dobiti izbore.
– Amerika je zadnjih 10 godina izuzetno podeljena po svim najvažnijim temama. U tom smislu atentat kao jedan užasan čin prema bilo kome je svakako još više podelio ljude. To se dešavalo dva ili tri puta i čini se još više je polarizovalo biračko telo. I jeste rodilo simpatije prema Trampu unutar njegovog biračkog tela, ali bojim se da je u ovako podeljenoj sredini teško očekivati da će on dobiti neki poen u suprotnom bloku – pojašnjava sagovornik Blic TV.
On je izneo i podatke istraživanja jedne od najozbiljnijih istraživačkih kuća u Americi koji su pokazali da više od 10% demokrata i značajno veći postotak republikanaca smatra da je legitimno koristiti nasilje kao vid borbe ukoliko njihov kandidat izgubi na izborima zato što unapred sumnjaju da će izbori biti fer i pošteni.
– E to je ključni podatak. Poredite to možda sa Francuskom ili sa Nemačkom. Možda će procenat biti ispod jedan. To je podatak na vrhu te loše skale u Americi koja govori o ogromnoj podeli koja postoji tamo i o čemu ja pišem u svojoj knjizi – dodaje on.
Pribićević ističe da se društva sve više polarizuju, ali da je tako bilo i u prošlosti u drugim velikim civilizacijama u fazama krize, te da se može zaključiti da se mi nalazimo u ogromnoj krizi.
– Od Vašingtona do Moskve, da ne kažemo Sidneja i Melburna, znači ovaj naš svet, oda davnina se nalazi u istoj krizi, a ključni problem je urušavanje sistema vrednosti, gde nestaju vrednosti koje su ranije činile neki temelj ovog društva. Zapravo se stvara jedan novi svet. Tramp u velikoj meri simbolizuje vreme u kome živimo i otuda ta polarizacija koju kasnije mediji mnogo ne forsiraju. Zašto? Zato što ljudi to hoće. Tu je sada problem u tome kakvi smo mi ljudi – navodi on.
Situacija pred izbore neizvesna
On dodaje i da je gotovo nemoguće predvideti ko će pobediti na izborima koji će se održati za 10 dana u Americi.
– Bliži sam tom shvatanju da je to toliko, posebno s obzirom na sistemi ovih sedam država, podeljeno, da je to maltene 50-50. Bilo koji rezultat me neće iznenaditi, ne bih smeo da predvidim nijedan, ali za stabilnost sistema je ključno šta će biti dan posle. E, ja ne znam šta će biti dan posle. Zamislite vi sad ovu situaciju da poredimo sa američkom situacijom pre 30-40 godina. Nemoguće u vreme Regana, Buša Starijeg i tih predsednika – kazao je.
Šta ako pobedi Tramp
Pribićević je u svojoj knjizi celo jedno poglavlje posvetio Donaldu Trampu u kojoj je istakao da je on paradigma vremena u kojem živimo, izraz krize u kojoj se nalazimo, ali ne i uzrok.
– Tramp jeste izraz ove krize u kojoj mi živimo. Izraz ove krize u kojoj mi živimo, kao i čitav svet, on je zapravo proizvod te, ne samo rijaliti kulture, nego rijalitija u izraznom smislu, ali i nečeg mnogo važnijeg, on je izraz neoliberalne ekonomije. On je nesporno jako sposoban čovek, trgovac, napravio je svašta u tom sistemu, milijarde para, ali je problem raspodeliti. I problem je što ovaj model više ne može da funkcioniše jer ne samo u međunarodnim odnosima nego i u Americi jer ta trka za tržištem, za profitima uništava sve. Citiraću jednog američkog politikologa “Ako je Tramp mašinovođa voza koji nas gura u pogrešnom pravcu, ko je taj voz stavio na pogrešan kolosek?” koji je aludirao na političku elitu koja je svojom bahatošću dovela do tog sistema – objasnio je naučni savetnik.
Ukoliko Tramp pobedi, priča sagovornik Blic TV, čini se da će sistem mnogo brže ići ka nekom svom kraju.
– Znači sistem je neodrživ, a rešenje postoji. Prosto nismo svi sposobni kao Tramp. Nismo svi srećni da imamo, ne računajući atentate i to sve, jedan takav uspešan život. Ima jako puno nesrećnih ljudi, jako puno siromašnih ljudi. Država je sistem, a sistem pravi ideja. A to je nedostatak ideje na onom drugom polu, onom uslovno rečeno levom, koju u ovom slučaju predstava Harisova. Oni bi po svojoj vokaciji kao leva partija morali da daju neko rešenje, ali ne nude ga – objasnio je on.
O ratu u Gazi i Ukrajini
Kako navodi, Amerikance sve više kreću da interesuju dešavanja u Gazi i Ukrajini, a kako napominje posebno u Gazi.
– Sve više, posebno u Gazi, ali ključno za njih, ako da kažemo spoljno-političko pitanje, su migranti iz Meksika. Zato što oni su oni ono što imamo u Francuskoj, u Nemačkoj. Znači ne samo da u ljudima uzimaju posao, nego dovode u ključno pitanje današnjeg vremena identitet. Zapravo, sve se prebrzo dešava. Previše se narodi brzo mešaju, a ljudi su dosta osetljiva bića. I dosta su tradicionalni, konzervativni. Ovde imamo taj ogroman pritisak migranata sa juga – priča on.
Govoreći o izjavama da će Tramp završiti ratove ukoliko on pobedi na izborima, kaže da su ti navodi “fore” i “fazoni”.
– To su njegove, da kažemo, cake, fazoni. Ili kad kaže da će završiti rat u Ukrajini, on će sigurno ići da završi. Tu nema govora. Za razliku od demokrata i Bajdenove ekipe, koji idu na produžavanje rata da ekonomski iscrpe Rusiju, što je logičan potez jer su ekonomski 20 puta jači ili 10 puta jači., Tramp će pokušati da to reši, taj rat i da skine taj teret sa Amerike. Ali tu dolazi iznenađenje, on svakako neće biti baš mnogo komforan sa Rusima, sa Putinom i verujem da će se Rusi, odnosno Putin, iznenaditi njegovim zahtevima, jer on svakako ne želi da uđe u istoriju, da mu neko kaže ti si izgubio rat – kaže.
Na pitanje da li su posete Ursule fon der Lajen Beogradu i brojnih drugih svetskih zvaničnika u poslednje vreme znak da nešto nije u redu ili je znak da idemo u pravom smeru, Pribićević odgovara:
– Ja to gledam kao realnost. Sve drugo je nerealno i prosto nemoguće o tome razmišljati. Nismo Gana, nego smo Srbija koja ima veliku ulogu u kulturi i tradiciji Evrope. To je prvi najvažni nivo. Tek trgovinu da stavljamo drugi. Naša cela istorija je vezana za Evropu. Sve, mape, putevi, sve je to evropsko i u tom smislu to je jedini mogući put. Ali opet ponavljam, iako mi grešimo, a grešimo svakako i dosta, kao što i oni greše, ali njihove greške su mnogo veće. Znači onaj ko je veći ima veću odgovornost. I to je ključna stvar u današnjem vremenu i u tom smislu odgovornost je, naravno, mi moramo da uradimo ono što je nama, ali oni moraju da otvore ta vrata i da kažu unutra ste, a posebno u ovim velikim geopolitičkim kretanjima i događajima koji su najveći od 45. Znači u 70 godina, ključni moment – objasnio je.
Analiza političkih odluka i uticaja na Srbiju
Ono što Srbiju najviše zanima jeste šta će pobeda Trampa ili Harisove značiti za našu zemlju, a sagovornik Blic TV kaže:
– Ako, recimo, Tramp dođe, mi smo imali jedan bolji odnos sa Trampom, svakako, o čemu ja u knjizi pišem. I u tom smislu je očekivati da će imati možda više razumevanja za naše ključno pitanje Kosova i dela naše teritorije. Ono gde ćemo mi sa Trampom imati neprijatan duel i sastanak, jeste Kina. Njemu je prioritet Kina, njega druge stvari mnogo manje interesuju, s obzirom na kineske infrastrukture, na investiciju u Srbiji, očekujem da bi tu mogla da bude problematika. Znači, prosto, a što se tiče Harisove, politika bi verovatno bila manje više ista kao Bajdanova – kaže on.
Govoreći o kraju rata u Ukrajini, istakao je da vidi kraj ratu, ali ne i konfliktu.
– Možda kraj rata da, kao rata, ali ne vidim kraj konflikta. Što se tiče rata u Ukrajini, bojim se da će se sam konflikt nastaviti zato što velike sile imaju prirodnu potrebu da se bore za teritoriju. I ovde je zapravo borba za tu teritoriju jer je NATO prišao preblizu granicama Rusije. Rusija odgovorila mandalski, kako je uvek odgovarala u svojom istoriji – navodi on.
Rat u Ukrajini pogodio je i Srbiju, naša zemlja je bila pod užasnim pritiskom, ali smo uspeli da se “izvučemo”, međutim da li ćemo još moći da balansiramo, naučni savetnik kaže:
– Srbija u zadnjih godinu dana očigledno više gleda prema zapadu, što je opet sasvim logično. Najvažnije je gde smo. Znači da smo u Africi, mi bismo se zalagali da budemo članica Afričkog jedinstva, organizacija Afričkog, ali pošto smo u Evropi, mi prirodno idemo ka u Evropi i velik je problem u Evropskoj Uniji. To je ključni problem današnjeg vremena – navodi – zaključuje on.