Alon Ben-Meir, penzionisani profesor međunarodnih odnosa, kaže da Trampova administracija u ovoj situaciji može da favorizuje Srbiju zbog bližih veza s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, zbog poslovnih interesa Trampovog zeta Džareda Kušnera u Srbiji ili zbog uticaja njegovog izaslanika za specijalne misije Ričarda Grenela koji kritikuje vladu premijera Aljbina Kurtija (Albin).

.ice-box { –ice-box-color: #c00; }

– Ali to ne znači da će Tramp napustiti Kosovo jer zna da za održavanje stabilnosti na Balkanu mora da uspostavi neku vrstu ravnoteže. A, u ovom konkretnom slučaju, direktno je uključena i EU. Ona ima trupe na Kosovu i on to ne može da ignoriše – kaže Ben – Meir.

Ričard Kaplan, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Oksfordu, kaže da je Kosovo istorijski bilo pod pritiskom spoljnih aktera, ali da je imalo mesto za pregovaračkim stolom.

Prema njegovim rečima, na Kosovu mogu da se povuku paralele sa Ukrajincima, ali SAD imaju manje interese u kosovsko-srpskom sporu i to “smanjuje verovatnoću da će Tramp napustiti Kosovo, kao što je učinio sa Ukrajinom”.

– Uzimajući u obzir da su neki od Trampovih poteza opisivani kao transakcijski, on bi mogao da pokuša da izgradi odnose sa Kosovom i sa Srbijom, one koji više odgovaraju interesima SAD nego interesima Evropske unije ili Zapadnog Balkana – kaže Kaplan.

Vređanje Zelenskog i razgovor sa Putinom

Tokom sastanka u Beloj kući 28. februara, Tramp i njegov zamenik Džej Di Vens napeto su razgovarali s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i nekoliko puta su ga prekidali. Tramp ga je optužio da se “kocka sa životima miliona ljudi” i “Trećim svetskim ratom” i rekao mu da “može da se vrati kada bude spreman za mir”.

Tramp je u objavi na društvenim mrežama takođe grubo govorio o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom. Rekao je da Zelenski “odbija da održi izbore” i nazvao ga je “diktatorom”. Prema njegovim rečima, ukrajinski predsednik “mora da deluje brzo” ili će “ostati bez države”.

.

Prvo je razgovarao telefonom s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok su se nekoliko dana kasnije, 18. februara, američka i ruska delegacija sastale u Saudijskoj Arabiji kako bi otpočele razgovore. To je bio prvi direktan kontakt između dve strane otkako je Rusija 24. februara 2022. pokrenula invaziju na Ukrajinu i nagli je zaokret u američkoj politici.

Sve je to iznenadilo i Ukrajinu i tradicionalne saveznike SAD u Evropi, koji su za sada po strani pregovora. Međutim, to je istovremeno pokrenulo i pitanja o drugim zemljama koje zavise od podrške SAD, uključujući Kosovo.

“Šta sve može SAD?”

Istina, Tramp u pismu koje je uputio Prištini, povodom dana nezavisnosti, nije spomenuo dijalog za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda. Slično, on to nije pomenuo ni u pismu koje je uputio predsedniku Srbije, povodom Dana državnosti, takođe u februaru. U oba pisma je pre svega istakao značaj saradnje.

Ipak Ben-Meir očekuje da će se Kosovo suočiti sa povećanim pritiskom SAD da srpskoj zajednici da veću autonomiju, na čemu Srbija takođe godinama insistira. Ako to ne učine, to bi imalo posledice, kaže Ben-Meir i navodi nekoliko.

– SAD mogu uvesti sankcije, mogu da ne pomažu ekonomski Kosovu, mogu da pritisnu EU da ne unapredi integraciju Kosova u svoju zajednicu. Dakle, SAD mogu da izvrše značajan pritisak, ako to žele. Zato mislim da ne možete ignorisati ono što SAD žele – kaže Ben-Meir.

Dodaje da bi Vučićeve veze sa Rusijom mogle da mu omoguće i da utiče na američku politiku. Takođe, organizovanje mogućeg sastanka Trampa i Putina u Beogradu, o čemu se već pričalo, samo bi dodatno ojačalo poziciju Srbije.

Kako bi se suprotstavilo svemu ovome, Ben-Meir kaže da Priština mora pokazati fleksibilnost.

– Treba formirati Zajednicu opština sa srpskom većinom. Ako ne želite teritorijalne razmene, napravite Zajednicu i sarađujte sa Srbijom jer Srbija ima veliki interes za te opštine jer su one većinom naseljene Srbima. Zbog toga mora pokazati fleksibilnost u ovom pogledu – kaže Ben-Meir.

(RSE)