Zagovornik takvog stava je Timoti Les, vodeći istraživač u Centru za geopolitiku Univerziteta u Kembridžu. Ocenio je da će Tramp hteti da odvuče Srbiju od Kine i Rusije, a potrebna mu je i podrška Beograda u rešavanju pitanja statusa samoproglašenog Kosova, što američki lider želi da uradi.
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
– Očekujem da će događaji pratiti presedan iz 2017. i 2018. godine, kada je prva Trampova administracija potvrdila vođstvo u dijalogu nakon što je EU dokazala svoju nesposobnost da posreduje u pronalaženju rešenja – naveo je Les.
I smatra da se tu neće zaustaviti.
– Odustaće od Nacrta sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Prištine i Beograda, takozvanog Ohridskog sporazuma, pošto Vašington nije učestvovao u njegovom stvaranju, a sam nacrt je “ionako mrtvo slovo, preterano propisan, neprivlačan za obe strane i bez ikakvih sredstava za sprovođenje – ocenio je Les.
Takve argumente crpi iz dešavanja tokom prvog Trampovog mandata. U oktobru 2019. Tramp je povukao neočekivan potez, uspostavio je poziciju koje do tada nije bilo – specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine. Doveo je svoju desnu ruku na to mesto, Ričarda Grenela, koji je u to vreme bio i ambasador u Nemačkoj.
“Treba očekivati snažan sukob”
Grenel je odmah po imenovanju, osnažen Trampovom bezuslovnom podrškom, bacio u zapećak pregovore koje je to tada vodila Evropska unija, tako što je direktno u ime Bele kuće razgovarao sa srpskim i prištinskim zvaničnicima. Direktan odgovor na to bilo je imenovanje Miroslava Lajčaka za specijalnog izaslanika EU za dijalog, koji je posao radio u senci Grenela.
Malo ko smatra da će nastup SAD ovoga puta biti drugačiji a među njima je i Milovan Drecun, predsednik Odbora Skupštine Srbije za odbranu i unutrašnje poslove.
– Treba sada očekivati poprilično snažan sukob, rekao bih, politički između Vašingtona i Brisela o tome kako rešavati neka pitanja na evropskom kontinentu, pa i ona u regionu – rekao je Drecun za RTS.
Drecun je rekao da je Balkan periferno pitanje za američku spoljnu politiku, ali da neće biti prepušteno konkurentskim silama, čak ni EU da rukovodi ključnim procesima.
Drecun smatra da će doći do ”udaljavanja” SAD i EU i da se to vidi po Pariskom sporazumu i po pitanju rešavanja rata u Ukrajini.
– Tramp neće biti spreman da EU prepusti vođstvo. Mislim da će pokušati i preko Ričarda Grenela, koji je odličan poznavalac prilika na Balkanu, da preuzme liderstvo u rešavanju kosmetskog pitanja – ocenio je Drecun.
Prvo Bliski istok, pa Ukrajina, pa Kosovo
A dr Neven Cvetićanin, iz Instituta društvenih nauka i predsednik Foruma za strateške odnose, za Blic kaže da je preterano reći da je “medeni mesec gotov” ali i da je još rano da se da ocena budućeg odnosa.
– EU i SAD treba da se bave važnim stvarima, trgovinskim tarifama, budžetom za odbranu, statusom NATO -a. Tim pitanjem će se verovatno formalno baviti pomoćnik državnog sekretara Marka Rubia, a nije isključeno da bude uključen i Grenel kojem je imenovanjem za specijalne misije dat prilično širok mandat. Nećemo biti prioritet, ali može da se kaže da se najpre baviti rešavanjem Bliskog istoka, Ukrajine, i da će od toga zavisi šta dalje – smatra Cvetićanin.
Kosovo i Tramp
Što se tiče Kosova, prvi Trampov mandat obeležilo je potpisivanje Vašingtonskog sporazuma. Parafi na dokumentima stavljeni su 4. septembra 2020. godine u Beloj kući u prisustvu Trampa, i to predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji prištinski premijer Avdulah Hoti.
Prethodili su mu dvodnevni pregovori u Vašingtonu, imao je 16 tačaka od kojih je većini temelj bila ekonomska saradnja. Propraćen je neskromnim pohvalama da je to novi početak za Zapadni Balkan. Na početku dokumenta akcenat je stavljen na normalizaciju ekonomskih odnosa dve strane. Šta sve piše u Sporazumu pročitajte u posebnom tekstu.
Ovako je izgledalo potpisivanje Vašingtonskog sporazuma 2020. godine.