Nakon što se raspala nemačka semafor koalicija jer je kancelar Olaf Šolc smenio ministra finansija Kristijana Lindnera, očekuju se izbori u Berlinu. Već se prognozira da će novu vladu voditi demohrišćanski blok Fridriha Merca i Markusa Zedera, a pitanje je kakav će biti njihov stav prema Beogradu.
Srećko Đukić, bivši diplomata, kaže da moramo imati u vidu da velike države, a Nemačka to jeste, ne samo u EU, one ne menjaju svoju spoljnu politiku.
– Eventualno je prilagođavaju je eventualno novim okolnostima. Pri tome treba imati u vidu da postoji velika verovatnoća da vladu u Belinu formira “velika koalicija”, uz demohrišćane i socijaldemokrate – kaže Đukić.
Dodaje i da, ako je suditi prema sadašnjim izjavama demohrišćanskog lidera Nemačke Merca, oni se spremaju da vode još tvrdnju politiku od semafor koalicije koju predvodi socijaldemokrata Šolc.
– Mislim da je još rano testirati buduću spoljnu politiku Nemačke, jer još nisu raspisani izbori niti smo videli izborne platforme – kaže Đukić.
Šta nosi Tramp dijalogu?
Trampov povratak u Belu kuću nakon pobede na predsedničkim izborima u SAD upalio je alarm u evropskim prestonicama.
To je pokazala i brzina kojom su lideri najvažnijih država slali čestitke budućem stanaru Bele kuće. Kako je rekao predsednik Francuske Emanuel Makron, Evropa ne sme da bude “pasivna“ kada su u pitanju svetska dešavanja. Ništa manje radoznali nisu ni u Beogradu, gde se najviše iščekuje njegov potez u dijalogu Beograda i Prištine.
Vuk Velebit, politikolog, smatra da će nova administracija biti angažovana oko ove teme.
– Imajući u vidu da su Tramp i ljudi koji su u njegovom najbližem okruženju bili vrlo angažovani oko dijaloga za vreme prvog Trampovog mandata, očekujem da se ta angažovanost nastavi u drugom mandatu, uz jednu “fusnotu” da treba da imamo u vidu da su okolnosti promenjene i globalno i u Evropi. U situaciji u kojoj imamo rat u Ukrajini i krizu na Bliskom istoku, može biti pitanje da li će Balkan biti među prioritetnim stvarima kojima će se Tramp baviti – naveo je za “Kosovo onlajn” Velebit .
EU (ne) želi proširenje
Evropa je okrenula novi list i bar je javno spremna na proširenje, što je bila poruka petog samita Evropske političke zajednice, formirane na inicijativu francuskog predsednika Makrona kao odgovor na rat u Ukrajini. Jasno se čulo – pitanje integracija Zapadnog Balkana jednako je pitanju bezbednosti Unije, kao i da Evropa mora da smanji zavisnost od uvoza energenata, da ojača bezbednost.
Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra evidentnim da je aktuelna kriza fokus EU stavila na proces proširenja.
– Čuli smo mnogo ohrabrujućih poruka u poslednje vreme i tokom posete Ursule fon der Lajen i kroz Plan rasta, koji podrazumeva brži ekonomski rast zemalja regiona. Sve su to teme koje pokazuju da postoji politička volja danas da se proces proširenja ubrza – navodi za RTS Joksimović.
Ali, Zoran Milivojević, diplomata, kaže da su stari kriterijumi proširenja EU u potpunosti skrajnuti zbog geopolitike. Zoran Milivojević smatra da su Briselu važniji Ukrajina i Moldavija od Zapadnog Balkana
– Briselu je primarno da Ukrajina i Moldavija uđu u EU dok Zapadni Balkan kaska već godinama. Mislim da će naš region ostati na putu proširenja, ali da će ostati i uslovi koje imamo na tom putu. Za Srbiju je to, pre svega, pitanje Kosova, zbog čega mislim da nije realno ni da se 2030. godine nađemo u EU – zaključio je Mlivojević za “Blic”.