Nije uspeo Novak Đoković da osvoji svoju 25. grend slem titulu ni ove godine u Melburnu.
Niz od pet grend slemova bez trofeja na kojima je igrao tek jedno finale, dva polufinala, jedno četvrtfinale i jedno treće kolo nisu ni blizu onoga što se očekuje od najboljeg tenisera svih vremena.
Nije Novak prišao ni blizu tituli od osvajanja US Opena 2023. godine, a sobzirom na činjenicu da nije osvojio nijedan turnir više od godinu dana, da se broj godina na njegovom kontu povećava i da će uskoro napuniti 38, sve više podgreva uverenja mnogih da je možda odsvirao svoje kada su grend slem trofeji u pitanju.
Kada se na to doda uverenje da je Janik Siner postao bolji igrač na betonu, da je Karlos Alkaraz na putu da postane novi kralj šljake i da je pronašao i ključ za Vimbldon, i da je Novak sve skloniji povredama, takva razmišljanja nisu neutemeljena.
Sve je teže velikoj većini da zamisle scenario u kojem srpski as ponovo diže tako veliki trofej. Uostalom, kada jedna veličina poput Borisa Bekera kaže da je uspeh plasman u polufinale iako zna da to Đokovića ne zadovoljava, onda je jasno u kom smeru duvaju vetrovi.
#related-news_0
Samo, jedno je percepciija javnosti, a drugo Novak Đoković koji je mnogo puta tu javnost i demantovao i pokazao joj da greši. Ne znači nužno da će to i sada uraditi, ali postoje dobre indicije da verujemo da je to moguće.
Pod jedan, njegove igre sa Australijan opena ove sezone. Kako je turnir odmicao, kvalitet njegovog tenisa je dramatično rastao i vrhunac dostigao u meču protiv Karlosa Alkaraza. Ritern je podsetio na najbolje dane kada je tim udarcem razaro rivale, sposobnost da igra duge i eksplozivne razmene, taktička briljantnost, mentalna čvrstina… Svi teniski parametri bili su na nivou da u jendom meču može da nadigra i mentalno nadjača Karlosa Alkaraza i dobije ga u jednom duelu takvog fizičkog i mentalnog intenziteta.
Zapravo, ono što je utisak i samog Novaka i medija i navijača jeste da je igrao dostojan tenis grend slem šampiona. Kada je i nakon predaje zbog povrede pričao o turniru, Đoković je istakao da je osećao lopticu odlično, da su mu igra i udarci bili na nivou kojim je zadovoljan i da je na kraju dana jedini problem zapravo bila povreda.
Ako je pre godinu danu Melburnu eliminisan, jer jednostavno nije bio dovoljno dobar, ove godine je prepreka bila isključivo fizičke prirode. Čak i u meču protiv Aleksandera Zvereva za koji je i pred početak bilo jasno da ga neće završiti, nije bio inferiroran uprkos povredi u setu koji je trajao 80 minuta i koji je čak mogao i da dobije.
Ne znamo kako bi izgeldao u okršaju sa Janikom Sinerom koji mu je u poslednje vreme pronašao crtu, ali opravdano je uverenje da bi imao realne šanse da dobije i taj meč iako nije bio favorit.
Druga stvar je što je ponovo osetio veliku glad za pobedama i tenisom. I dok je prošla godina bila u duhu Olimpijskih igara koje je na kraju osvojio, sada ponovo može da se posveti jurenju grend slem titula i nekih novih rekorda. Videli smo koliko je velika stvar kada je na nešto fokusiran kao što je to bio slučaj sa Olimpijskim igrama gde je uspeo da prevaziđe i izazove sa povredom, lošom formom uoči turnira, sjajnim Karlosom Alkarazom i pritiskom da je to poslednja prava šansa koju ima.
Sada je taj fokus ponovo na grend slem trofejima, jer želi da osvoji makar još jedan i time čak bude apsolutni rekorder u obe konkurencije, ali još važnije, da podeblja svoje nasleđe i podigne lestvicu za buduće generacije.
Trenutak kada je posle predaje bio vidno potrešen činjenicom da je u trenutku kada je igrao vrhunski tenis morao da se preda, pokazao je da ga je to izjedalo iznutra, a to znači da i te kako ima šta da dokaže. Uz sve to, u lice su mu izazov bacili Karlos Alkaraz i Janik Siner koji sada gazduju i koji su prošle godine osvojili sve, a znamo koliko su ga motivisali ranije Rodžer Federer i Rafael Nadal. Deluje da je spreman i da svoju igru prilagodi njima kako bi ih pobedio, a motiv će mu svakako biti i to što sve manje ljudi veruje u njega.
Treći, a ništa manje bitan razlog jeste fizička sprema. U vrlo zahtevnim uslovima Australije i zbog vrućina i naglih promena vremena, Đoković je pokazao da može da igra izuzetno naporne i duge mečeve i sa neuporedivo mlađim igračima.
Možda bi neko mogao da postavi pitanje, da li bi imao šanse da savlada Karlosa Alkaraza da je meč trajao preko pet sati i da li bi u tim momentima mogao da ga nadvalada, ali je ostavio utisak čoveka koji u mečevima do četirri sata na tom polju ni jednog trneutka nije bio inferioran, a nema razloga da mu ne verujemo kada je posle mečea na startu turnira koji su dugo trajalai istakao da se posle više od tri sata tenisa oseća kao da može da trči još nekoliko sati.
Naravno, jasno je da nije isto drugo kolo i finale, i inzenzitet meča sa Farijom ili Sinerom, i da uslovi mogu da mu dodatno komplikuju život, a da na primer situacija u kojoj na nekom Rolan Garosu igra mečeve po tri i više sati u kontinuitetu posle kojeg dođe finale sa Karlosom Alkarazom nije ni malo naivna.
Ali za nekog ko u njegovim godina može da igra esktremne mečeve i dalje na visokom nivou još uvek nema brige. Možda to neće trajati još drugo, možda ovu i eventualno sledeću sezonu, ali dok je tako i dalje ima realne šanse.
Njegov fokus će sada biti isključivo na grend slemovi, a i turniri koje će da igra imaće svrhu da ga što bolje spreme za te uslove.
A ako je Novak u stanju da ponovo igra ovakav tenis kako u Melburnu, a deluje da je spreman da to ponovi u još nekoliko navrata do kraja karijere, koliko bi ljudi smelo da se kladi da se jednom ne sklopiti kockice i podigne makar još jednu titulu.
E sad, ako je telo počelo da otkazuje i krene da se stalno povređuje, to je drugi par čarapa, ali u svakom drugom slučaju, Novak će sebi dati još nekoliko šansi za grend slem, a sigruno će iskoristit makar jednu.
