Već nekoliko dana u Melburnu traje vreo talas što i nije toliko čudno s obirom na to da je u jeku leto, ali je recimo prošle godine u vreme Australijan opena bilo mnogo više kiše.
Međutim, iako je sunce ovde opasno i da za kratko vreme može da vas sprži ukoliko se ne zaštitite, ipak je bolje tako nego da vam nevreme kvari zabavu.
Uostlaom dok u Srbiji temperature idu u minus, mnogo je lepšte biti i na vrelom suncu Melburna.
A ovde gotovo da ne smete da pokušate da izađete napolje a da se pre toga niste dobro zaštitili.
Iako nisam fan krema za sunčanje, ovde su jednako važne kao i flašica sa vodom, a zaštitini faktor mora da bude 50. Problem je sa velikim oštećenjem ozonskog omotača, pa ovde sunce za pola sata može da vas sprži kao da vam je neko sipao kiselinu,. Bar je moj osećaj u nekoliko navrata bio takav.
Kako je Novakov meč postavljen kao poslednji na „Rod Lejver Areni“, znali smo da pre devet sati uveče neće na teren, pa je po prvi put od početka turnira na kompleks moglo da se ode kasnije.
Bila je to prilika i da se skokne do plaže u Melburnu, a kako mi je smeštaj na deset minuta vožnje tramvajom od plaže „Svete Kilde“ kako ime nosi i jedan od najvećih ulica u gradu, nisam imao dilemu gde ću provesti prepodne.
Krema za sunčanje, kačket, voda i pravac na gradsku plažu koja je postala utočište stanovnika Melburna koji žele da pobegnu od gradske vreline.
Sam Melburn je sjajno prekriven zelenilom i recimo ako bi pešačili ulicom „Svete Kilde“, dobar deo vremena bi imali gustu hladovinu i to je jedna od najlepših stvari u ovom gradu.
Ipak, more je more, a plaža je plaža i moralo se makar overiti na nekoliko sati.
„Sveta Kilda“ je inače i ime čitavog predgrađa, a zanimljivo je da nije dobilo naziv ni po jednoj svetici. Ime je dobilo sredinom 19. veka po brodu „Dama sa Svete Kilde“ koji je dovezao doseljenike i ostao usidren toliko dugo da su ljudi po njemu nazvali čitavo naselje, a sam bord je dobio ime po škotskim ostrvima.
Naravno, do plaže se išlo tramvajem jer je pešačenje po vrućini u 12 popodne loša ideja, a iako sam po priv put išao na tu stranu, znao sam gde treba da siđem jer je većina putnika nosila peškire i torbe i kretala se u pravcu plaže.
Nisam više morao da proveram mape, a odmah mi je pažnju privukla grupa devojaka, ne starijih od 20 godina koje su bile nešto bučnije od ostalih i sve vreme se bučno smejale.
„Tvoja mama je tako debela da kad stane na vagu dobije odgovor: treba mi tvoja težina, ne tvoj broj telefona“.
„Tvoja mama je tako debela, slikao sam je prošle godine i slika se i dalje štampa“.
Ovo su bile samo neki u nizu komentara koje su devojke međusobno razmenjivale i ludo se zabavljale, a kasnije sam saznao da je to deo popularnog trenda koji je zahvatio planetu već neko vreme. Fore počinju sa „tvoja mama je tako debela“ i onda se dalje nastavlja unedogled.
Ubrzo smo stigli i do plaže koja se prostirala nekoliko stotina metara dok je u blizini bila luka. Ne spada u kategoriju najlepših plaža koje sam video, čak ni blizu, ali je imala neki dobar šmek.
Ljusi su uživali, kupali se, odmarali, a veliki broj njih je sedeo po kafićima pored i na samoj plaži.
Zauzeo sam mesto u jednom od njih najbliže vodi i prepustio se opuštajućem naletu dobre energije, zvuka talasa i neobičnog pića koje sam želeo da probam.
U kategoriji ceđenih sokova se našao i sok od kokosa koji su doneli u kokosovom orahu. Ukus ko ukus, ništa posebno, ali je ugođaj bio neobičan.
Kao u turbo folk hitu „plave noći u satenu i mleko od kokosa“ koji mi je u trenutku pao na pamet.
Uz naravno standardno odličnu kafu.
Italijani su u Melburn doneli kulturu vrhunske kafe i to mi je bio jedan od najjačih utisaka i prošle godine.
Čak i kada je kupite u nekom od marketa, nećete pogrešiti jer mnogo polažu na vrhunski kvalitet kafe.
Na plaži inače ne smete konzumirati alkohol van kafića što je i naglašeno posebnim znakom, a nude se i opcije učenje surfa i vožnje kajtova, mada po ovako vetrovitom danu niko nije pokušavao ekstremne sportove.
Dva sata čistog hedonizma i opuštanja bila su dovoljno da padne dogovor sa nekim ljudima i da se ponovo vratim na pesak Svete Kilde, a sledeći put se možda i okupam.