“El Peke” igra poslednji turnir u karijeri u rodnom Buenos Ajresu. Tokom godina je povremeno znao da pomuti račune najvećima, ali je uvek bio rado viđen gde god da se pojavi.
Ostaće upamćen kao specijalista za šljaku koji je u karijeri osvojio četiri titule (i dalje je u igri i za petu na oproštaju u Buenos Ajresu), a sa 170 centimetara je pokazao zbog čega je tenis sport koji mogu da igraju i visoki i niski. Verovatno je to sport u kom je razlika u visini potencijalno najveća od svih. Ipak, sa svojih 170 centimetara je radio neverovatne stvari na teniskim terenima.
Možda će to poslednji put uraditi protiv Pedra Martineza ovog četvrtka ne pre 18.40. Jedino je sigurno da će to uraditi na svom omiljenom turniru.
„Nije to sport samo za visoke momke“, rekao je Švarcman kada je stigao do četvrtfinala US Opena 2017. godine i tako izjednačio rekord koji je ranije usamljeno držao Haime Izaga od 1994. godine.
Švarcman je u Rimu 2020. godine prvi put stigao do finala mastersa kada je na tom putu savladao i Rafaela Nadala (nazvali su to čak „božanskim teniskim izdanjem“). Ipak, u finalu ga je srušio Novak Đoković. Mesec dana kasnije je po prvi i jedini put stigao do polufinala grend slema u Parizu kada je na Rolan Garosu srušio i Dominika Tima.
Najbolji plasman u karijeri je upravo stigao tokom ove godine kada je bio i osmi teniser planete. Trenutno je 230. na svetu i shvatio je da nema snage da se opet ustremi ka vrhu, već da je vreme da razmišlja o životu nakon tenisa (u kom je samo od turnira zaradio 14.079.005 dolara).
Ime je dobio po slavnom Maradoni, pa je prirodno da je veliki navijač Boke Juniors.
On je potomak Aškenazi Jevreja, rođen je Buenos Ajresu, ali je njegov deda sa mamine strane kao poljski Jevrejin završio u koncentracionom kampu od strane nacističke Nemačke. Ipak, pobegao je na neverovatni način.
Pokvarila se spona koja spaja dva vagona, pa su on i ostali koji su tu bili uspeli da pobegnu. Deda je zatim brodom iz Nemačke stigao do Argentine dok su sa očeve strane iz Rusije stigli do Južne Amerike.
Igrao je tenis u klubu „Nautiko Akoah“ koji je osnovan za Jevreje kojima nije bilo dozvoljeno da se takmiče tokom 20. veka sa ostalim sportistima. Tokom juniorskih dana je često trpeo antisemtiske uvrede.
View this post on Instagram
Izdržao je to, a onda je 2017. godine čuo kako mu jedan navijač sa tribina dobacuje.
„Jevrejima nije dozvoljeno da budu ovde“, povikao je neko sa tribina.
Njegova porodica je ranija imala kompaniju koja je bila uspešna u modnom i juvelirskom svetu. Ipak, zbog velike depresije u Argentini porodica je postala izuzetno siromašna baš u periodu kada se rodio.
„Saznanje kroz šta su sve prošli moji preci mi je u stvari dragocena lekcija o važnosti porodice, naučio sam bolje da razumem kako gledati širu sliku svega, narolito u sportu. Jer sve što se meni desi u karijeri ne može da se poredi sa onim što su moji roditelji prošli. Moji su jevrejskog porekla, moj pradeda po majčinoj strani je živeo u Poljskoj i bio je u vozu na putu za koncentracioni logor u periodu Holokausta i Drugog svetskog rata. Spona koja je vezivala dva vagona nekako se polomila, deo voza je nastavio put, drugi deo je ostao iza. Tako su se svi oni koji su ostali u tom vagonu spasli, nisu ga uhvatili. To me je naučilo da život može da ti se promeni u trenutku“, ispričao je jednom prilikom.
View this post on Instagram
Zatim je pojasnio i kako je izgledala drama druge polovine porodice.
„Taj pradeda je brodom doveo celu porodicu u Argentinu. Kad su stigli, govorili su na jidišu, nisu znali ni reč španskog. Porodica mog oca poreklom je iz Rusije i oni su takođe stigli tamo brodom. Nije im bilo lako da potpuno promene živote posle rata, ali uspeli su.“
Da bi uopšte priuštio sebi da proba da zaigra tenis morao je da prodaje sa mamom rukavice da bi igrao tenis. Otac je uvek obećavao da će imati dobar smeštaj, ali bi onda realnost surovo udarila.
„Moj otac je obećao da će nam rezervisati lepu sobu, sa TV-om, kompjuterom, internetom i svime ostalim što nam je trebalo. Pitao sam ga, što me lažeš? Zvao sam ga često da ga pitam o tome. Nikad nije bilo TV-a, u skoro svakom hotelu smo delili krevet. Jednom smo ostali u nekom od njih jer je soba bila samo dva pezosa. Nismo imali izbora, to smo tada sebi mogli da priuštimo“, pričao je argentiski as.
View this post on Instagram
„El Peke“ ima dvojicu braće, jedan je postao programer, a drugi turistički agent. Tokom godina je morao da se bori i sa anksioznim napadima i postao je jedan od ljudi koji često ističu značaj psihičkog zdravlja.
„Počeo sam sa terapijom zbog svega što mi se dešavalo (dobijao i pretnje smrću kada nije uspeo da pomogne Argentini da osvoji Dejvis kup). Ne samo na terenu, nego i u životu, zbog strahova, anksioznosti i drugih stvari koje su normalne. Po prvi put sam počeo sa ovim procesom jer osećam da sam imao malo spoljašnje pomoći da to rešavam“, rekao je jednom prilikom.
Prvu ATP titulu je osvojio 2016. godine u Istanbulu tako što je osvojio treći set protiv Grigora Dimitrova sa 6:0. Poslednju titulu u karijeri je osvojio 2021. godine upravo u Buenos Ajresu kada nije izgubio nijedan set, na putu ka trofeju je srušio i Miomira Kecmanovića i Fransiska Serundola.
