Međutim, u trenutku kada Amerika želi da se okrene sebi, uvučena je u dva oružana sukoba. Pored njihovog brzog rešavanja, trgovinski sukob sa Kinom, njenim najvećim ekonomskim konkurentom, takođe je od suštinskog značaja.
Tramp će moći brže da sprovede promene u odnosu na prethodnike
Kao ključna promena u američkom pristupu globalnim problemima ističe se ublažavanje idealističkog mentaliteta i intervenisanja u unutrašnja pitanja država u cilju promocije liberalizma. Na pozornicu stupa veća doza izolacionizma, okretanja prema sebi i realpolitika pristupa prema drugim akterima, u cilju oživljavanja odgovornosti drugih u rešavanju sopstvenih problema.
Treba napomenuti da će željene promene predsednika Trampa moći da se sprovedu brže i jednostavnije u odnosu na njegove prethodnike. Republikanci, pored predsedničke funkcije, imaju većinu u Senatu i Predstavničkom domu. Njihova kontrola Vrhovnog suda takođe je važna. Zbog toga se u naredne dve godine može očekivati intenzivan angažman na spoljnopolitičkom planu, jer bi većina u zakonodavnom telu mogla biti izgubljena na izborima na sredini mandata.
U ovakvoj geopolitičkoj klimi, Srbija ima priliku za dodatno jačanje odnosa sa SAD, jer odgovara profilu poželjnih američkih saveznika. Ona je politički stabilna, ima značajan ekonomski rast, izdvaja dovoljno sredstava za odbranu i, što je najvažnije, ima ključnu pozitivnu ulogu u regionalnoj stabilnosti i miru na Zapadnom Balkanu.
Revizija evropskog aranžmana
Dosadašnja situacija u kojoj su Sjedinjene Američke Države dominantno preuzimale ulogu globalnog policajca, naročito na terenu bezbednosti, pokazivala je stabilnost za zapadnoevropske zemlje, ali istovremeno i izvesnu zavisnost od američke vojne i političke moći.
Sjedinjene Države su u velikoj meri obezbeđivale sigurnost svojih saveznika u NATO-u. Međutim, administracija Donalda Trampa je u više navrata naglašavala da ovakav model nije održiv na duži rok i da Evropljani moraju preuzeti veću odgovornost za sopstvenu odbranu. Tramp je javno izjavljivao da Evropljani ne mogu nastaviti da računaju na američku vojnu pomoć a da ne ulažu sopstvene resurse u bezbednost regiona.
Očekuje se da će se ove retoričke izjave iz vremena Trampove administracije tokom novog mandata pretvoriti u konkretne akcije. Najviše se očekuje da će SAD insistirati na povećanju budžeta za NATO, kao i intenzivnije uključivanje u zajedničke vojne misije i vežbe.
Pored toga, Evropska unija će biti podložna većim pritiscima da unapredi svoju zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku, što podrazumeva ulaganje u razvoj novih zajedničkih vojnih kapaciteta, kao i novih mehanizama za upravljanje krizama. Ova oblast je tradicionalno bila najveći izazov za integraciju, ali će ponovo postati goruće pitanje usled budućih akcija američke administracije.
Međutim, zamerke koje SAD imaju na gorepomenute evropske države ne mogu se uputiti saveznicima na istoku Evrope. Države poput Poljske, Mađarske, Slovačke, Grčke i baltičkih zemalja izdvajaju dovoljno za odbranu. Takođe, one imaju geostrateški značaj kao „zid” prema Rusiji. Očekuje se da će fokus administracije biti upravo na taj region, uzevši u obzir sličnost mentaliteta republikanaca sa konzervativnijim evropskim partijama, uzajamne simpatije i veću lakoću dogovora u odnosu na rigidni, birokratski Brisel.
Faktori uticaja na bolje odnose Srbije i administracije
Srbija, kao evropska zemlja, takođe poseduje kvalitete koje imaju američki partneri u istočnoj Evropi. Evropa se ne brani u Briselu, već na granicama, i zemlje istočne Evrope, uključujući i Srbiju predstavljaju temelj bezbednosti Starog kontinenta i nalaze se na liniji vatre. Političke elite u Istočnoj Evropi pokazuju mentalitet realizma u međunarodnim odnosima, slično budućoj američkoj administraciji. U analizi zvaničnih poseta Beogradu u poslednje četiri godine, nedvosmisleno se vidi znatno povećan broj poseta zapadnih predstavnika, a samim tim i okretanje Srbije ka toj strani. Takođe, obe strane su jedna drugoj poznate, imajući priliku da solidno sarađuju tokom prethodnog Trampovog mandata.
Američka administracija ima dobru priliku da pridobije Srbiju kao ključnog aktera mira i stabilnosti Zapadnog Balkana. Američkim propuštanjem saradnje sa Srbijom, u regionu bi mogao nastati vakuum koji bi mogle popuniti druge sile poput Rusije, Kine i Nemačke. Prve dve su direktno problematične za zapadne partnere, dok bi uticaj Nemačke, rigidan i netolerantan prema Srbiji, indirektno mogao stvoriti plodno tlo za okretanje ka istoku.
Potencijalno preklapanje interesa Trampove administracije i Srbije
SAD bi saradnjom sa Srbijom imale priliku da dodatno pojačaju stabilnost regiona koji je tradicionalno posmatran kao nestabilan. Srbija, kao neutralna država sa ekonomskim rastom od 3,8% godišnje i izdvajanjem za odbranu preko poželjnih 2% BDP-a, radila bi na daljoj promociji regionalnog mira, stabilnosti i saradnje.
Srbija bi, sa druge strane, dobila najmoćniju državu na svetu kao kredibilnog partnera. Da bi saradnja uspela i sprečile se druge sile u borbi za uticaj, SAD bi Srbiji trebalo da pruži veće razumevanje njene pozicije. Bilo bi potrebno ojačati američku ulogu u dijalogu između Beograda i Prištine, formiranju Zajednice srpskih opština i zaštiti ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji od agresivnih akcija Kurtijeve administracije. Priština već duže vreme nije konstruktivan akter u dijalogu sa Beogradom i direktno se suprotstavlja američkim interesima na Balkanu, zato su neophodne sankcije protiv Aljbina Kurtija.
Oblasti saradnje sa SAD
Primarni prostor za saradnju nalazi se u ekonomskoj sferi, prvenstveno u dolasku novih američkih investicija u Srbiju, što bi bio nastavak pozitivnog trenda unapređenog nedavnim dobijanjem investicionog kreditnog rejtinga.
Uvećanje obima vojne saradnje takođe ima veliki potencijal u budućnosti. Obe države stavljaju veliki akcenat na svoju vojnu industriju, i moglo bi doći do povećanja obima trgovine naoružanjem i municijom. Od važnosti je i nastavak trenda održavanja zajedničkih vojnih vežbi i dodatno intenziviranje saradnje u toj sferi.
Ključna oblast energetike nedavno je prepoznata potpisivanjem strateškog sporazuma. Dalji nastavak trenda investiranja američkih firmi u energetske projekte u Srbiji ima obostrani značaj, kako komercijalni, tako i politički. Srbija bi time diversifikovala energetski sektor, koji je prethodno bio dominiran od strane Rusije.
Kao simbol zaokreta i intenziviranja saradnje između dve zemlje, moguća je poseta SAD Srbiji na visokom nivou, prvenstveno predsednika Trampa. Time bi se prekinuo dug period od poslednje predsedničke posete pre 45 godina, pokazala promena međunarodne situacije i dodatno učvrstilo partnerstvo. Postoji velika mogućnost Trampove posete Mađarskoj, pa je s obzirom na geografsku blizinu Srbiji, i poseta Beogradu ostvariva. Još jedna pozitivna okolnost je to što predsednik Tramp u srpskom javnom mnjenju ima pozitivan rejting od 59%.
Da li je odnos Srbije sa Kinom i Rusijom prepreka?
Na prvi pogled, moglo bi se pomisliti da su odnosi Srbije sa ovim zemljama intenzivni i da predstavljaju prepreku saradnji sa SAD. Srbija je posmatrana kao tradicionalni ruski saveznik u regionu, a na kineski uticaj se isto gleda sa dozom nepoverenja, uzevši u obzir trenutni trgovinski rat SAD i EU protiv Kine. Međutim, dubljom analizom odnosa Srbije sa Rusijom i Kinom, dolazi se do suprotnog zaključka.
Prvenstveno, saradnja sa određenom silom u jednoj ili više oblasti ne isključuje nužno saradnju sa drugim silama. Brojni uspešni primeri poput Indije, Turske, Brazila, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih govore da je moguće održavati ovakav izbalansiran pristup u spoljnoj politici, a pritom, zadržati sopstvenu suverenost i poverenje svih partnera sa kojima se sarađuje. Odnosi Srbije sa raznim akterima su slični Trampovoj spoljnoj politici koja znači saradnju sa svima u svom interesu ali pod uslovom da budete partner, a ne teret.
Saradnja sa Kinom ograničena je na ekonomsku sferu
Što se tiče Kine, njena saradnja sa Srbijom je ograničena na ekonomsku sferu, u smislu zajedničkih projekata i investicija. One nemaju politički karakter, niti je Kina do sada pokušala da svoj ekonomski uticaj iskoristi kao oružje za ostvarivanje svojih političkih interesa. Stoga ne postoji prepreka u potencijalnoj većoj saradnji sa SAD.
Na primer, Mađarska, koja ima dva i po puta veći priliv kineskih investicija od Srbije, i dalje je pouzdan partner SAD.
Sa Rusijom je situacija nedvosmislena. Poseta njenih Srbiji od početka rata u Ukrajini nije bilo, dok se intenzivna saradnja ogleda najviše u oblasti energetike. Međutim, s obzirom na to da Srbija ubrzano preduzima mere energetske diversifikacije, i to baš u saradnji sa SAD, ovo takođe ne predstavlja prepreku u odnosima. Štaviše, ovo predstavlja dodatni argument za, jer se ovaj problem rešava uz pomoć američkih partnera i postaje jedna od oblasti saradnje.
Preporuke za Srbiju
U nastavku su navedene mere koje bi Srbija mogla preduzeti da bi se dodatno pozitivno profilisala u očima američke administracije, i takođe dodatno poboljšala sopstveni ugled na celokupnoj međunarodnoj sceni:
Organizovanje američke posete Beogradu na najvišem nivou – prvenstveno sam predsednik Tramp, ali bi bila pozitivna i poseta potpredsednika ili državnog sekretara.
Uspostavljanje strateškog dijaloga sa SAD – uspostavljanje institucionalizovanog dijaloga dve zemlje o ključnim strateškim pitanjima na visokom nivou.
Regionalna saradnja – inicijative poput Open Balkan, CEFTA i drugih platformi kao signal promovisanja rasta i saradnje.
Regionalni savezi – saradnja sa Mađarskom, Slovačkom, Grčkom i drugim evropskim državama koje će biti u fokusu buduće administracije.
Dodatno profilisanje Srbije kao aktera stabilnosti i mira u regionu – projekti javne diplomatije prema relevantnim akterima.
Pojačati ulogu Srbije kao generatora ekonomskog rasta na Zapadnom Balkanu – nastavak dosadašnje fiskalne i monetarne politike, uz privlačenje dodatnih investicija sa zapada, dodatna bilateralna ili multilateralna ekonomska saradnja u regionu.
(Vuk Velebit)
