Praktično istog trenutka kada je ozvaničeno da je Srđan Milivojević pobedio u drugom krugu stranačkih izbora Miodraga Gavrilovića i postao novi predsednik DS-a počele su analize da li će i koliko to promeniti stranku i hoće li je učiniti uspešnijom nego prethodnih godina?
.ice-box { –ice-box-color: #c00; }
Bojan Klačar, izvršni direktor CESID-a, kaže za “Blic” da je dolazak Milivojevića na čelo DS-a privukao veliku pažnju javnosti.
– DS je jedna od najstarijih i najvažnijih političkih stranaka u Srbiji, ali ne radi se više o stranci koja ima tu moć i podršku kakvu je nekada imala. Milivojević će se kao i njegov prethodnik više baviti problemima opstanka stranke što znači da ga čeka nimalo lak zadatak jer ne dolazi na čelo velike organizacije kakav je bio nekadašnji DS – analizira Klačar.
Tri razloga zašto je MIlivojević drugačiji izbor
Kako kaže, Milivojević je svakako drugačiji izbor od svojih prethodnika i to iz tri razloga:
- Ranije se išlo na veoma sličan sociološko-liberalan i intelektualan identitet DS-a
- Sada je DS više raspoložen ka većem aktivizmu
- DS će sa Milivojevićem na čelu biti bliži političkom centru nego levom centru
Klačar dodaje da novi predsednik DS-a zadovoljava više “narodnjački sentiment”.
– Zoran Đinđić i svi lideri DS-a nakon njega pozicionirali su stranku na levom centru dok mislim da će Milivojević ideološki stranku približiti više političkom centru – navodi Milivojević.
“Njegov uspeh meriće se uspehom opozicije”
Naš sagovornik smatra da će na Milivojević učinak umnogome uticati kontekst u kome će stranka delovati.
– DS nije toliko jak da nameće svoje teme i bude stože opozicije kao nekada. Ne možemo u potpunosti predvideti kako će se stranka pozicionirati, ali uspeh Milivojevićevog mandata će se meriti uspehom opozicije kao što će trpeti i neuspeh opozicije. Opozicija u Srbiji trenutno funkcioniše po modelu spojenih sudova. Podrška unutar opozicije je mekša pa birači često biraju između DS-a, SSP-a i PSG-a, stranaka koje su ideološki slične – objašnjava Klačar.
Izvršni direktor “CESID”-a ocenjuje da DS nije dovoljno ni finansijski stabilan.
– Zbog toga može da bude zavisan, pre svega, od SSP-a. Verovatno će Milivojević i ubuduće morati da sarađuje sa delom opozicionih stranaka jer od toga zavisi i održivost stranke – navodi Klačar.
“Ne treba očekivati velike promene u stranci u odnosu na vreme kada je Lutovac bio lider”
Kako kaže, još nije najjasnije kako će Milivojević dati sopstveni pečat DS-u.
– On je rekao da će prioritet biti da učestvuje u smeni Vučića što je logično prvi cilj svih opozicionih stranaka. Ali nije konkretnije rekao kako će ideološki i sociološki pozicionirati stranku i sa kim će praviti koalicije. Po meni, kratkoročno, ali i dugoročno ne treba očekivati velike promene u DS-u u odnosu na vreme kada je Lutovac bio lider – analizira Klačar.
Na to ukazuje i izbor potpredsednika stranke.
– U vrhu DS-a ostaće ljudi koji su bili i u rukovodstvu kod Lutovca. Takođe, ne očekujem da će Milivojević menjati koalicione partnere sa kojima je DS do sada sarađivao.- navodi Klačar.
“Neće imati balast kakav je imao Lutovac”
Konačno, Milivojevića možda očekuje bolja situacija u stranci nego kada je Lutovac došao na čelo DS-a.
– Izborni proces je bio čist i Milivojević dolazi na predsedničku funkciju bez balasta kojeg je imao Lutovac koji je morao pravno da dokazuje svoj rezultat i pobedu – zaključuje Klačar.
Ko je Srđan Milivojević
Milivojević je član Demokratske stranke od 2004. godine i poslanik u aktuelnom sazivu Narodne skupštine.
Rođen je 1965. godine u Kruševcu, a završio je Poljoprivredni fakultet u Zemunu.
Prema navodima na sajtu Otvorenog parlamenta, do trenutnog saziva parlamenta Milivojević je bio narodni poslanik četiri puta.
Široj javnosti je postao poznat kao aktivista “Otpora”, pre više od 25 godina. Ta organizacija je kasnije pristupila Demokratskoj stranci.
“Više nije važno da napravite najveću opozicionu stranku već alternativu Vučiću”
Nakon što je izabran za predsednika stranke Milivojević je poručio da veruje u “ideju DS-a”
– Više nije važno da napravite najveću opozicionu stranku, već alternativu Aleksandru Vučiću, nekoga ko može da sruši režim. Neke stvari moraju da se promene. Kad god je Demokratska stranka, kao vodeća progresivna snaga našeg društva, bila jaka, kad god je imala dobar program i uporište u biračima, onda je Srbija radila jedan veliki posao i išla u dobrom pravcu. Da bi se to desilo, Demokratska stranka nikada više u svojoj budućnosti ne sme da napravi most sa zlom – poručio je Milivojević.
Prvi put je izabran za poslanika u sedmom sazivu, od 2007. do 2008, zatim u osmom sazivu, od 2008. do 2012, nakon toga u devetom sazivu, od 2012. do 2014. godine, te u 13. sazivu, od 2022. do 2023. godine U 14. sazivu izabran je za narodnog poslanika kao sedmi na listi koalicije Srbija protiv nasilja. Mandat mu je potvrđen 06. februara 2024. godine.
U 14. sazivu deo je poslaničke grupe Demokratska stranka – DS. Član je Odbora za Kosovo i Metohiju, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja. Takođe, član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.