Učesnici protesta prelazili su u subotu popodne Brankov most u etapama i najčešće u grupama od po nekoliko stotina ljudi, što se moglo se videti na internet kamerama.

.ice-box { –ice-box-color: #c00; }

Pošto je veliki broj ljudi želeo da pređe sa Novog Beograda u centar grada, gde se održavao protest, morali su da strpljivo čekaju svoj red za prelazak, a to je trajalo i do dva sata. Mnogi nisu mogli toliko da čekaju, pa su pešačili do Gazele kako bi stigli do Slavije ili Skupštine Srbije.

Slično je bilo i prilikom povratka nakon protesta pošto se na prelazak Brankovom mosta ka Novom Beogradu čekalo više od sat vremena s tim što su i pripadnici policije morali da određuju koliko će ljudi i u kom vremenskom periodu prelaziti most.

“Zbog velikog broja ljudi most može da se zaljulja i dovede do panike”

Vukan Njagulj, diplomirani građevinski inženjer, kaže za “Blic” da se na prelazak Brankovog mosta toliko dugo čekalo kako ne bi došlo do ljuljanja mosta.

– Brankov most se sastoji praktično od dva uska mosta koja bi mogla da se zaljuljaju, odnosno bočno pomeraju po širini, ukoliko bi veliki broj ljudi krenuo odjednom da prelazi. Pošto je most uzan, usled velikog broja ljudi bi mogao da počne da se ljulja po širini što bi moglo da dovede do panike i straha među ljudima – kaže Njagulj, inače glavni inženjer tehnologije izvođenja čelične konstrukcije na mostu preko Save u Ostružnici.

.

Njagulj kaže da kad dođe do ljuljanja mosta ljudi spontano sinhronizuju hod, što u najekstremnijim situacijama može dovesti i do pada mosta.

– Kada se most ljulja ljudi po prirodnom osećaju za ravnotežu počinju da prave iste korake. Nešto slično se dogodilo prilikom otvaranja Krčkog mosta 1980. godine, kada je veliki broj ljudi krenuo da prelazi most širok svega 12 metara, a 60 metara je iznad mora. Bio sam u tom trenutku na mostu koji je počeo da se ljulja. Krenula je panika, pa je policija napravila razmak između grupa ljudi kako bi svi bezbedno prešli most – kaže Njagulj.

“Slična situacija bila prilikom mitinga MIloševića na Ušću”

Njagulj dodaje da je slična situacija bila i krajem 1988. godine, kada je bivši predsednik Slobodan Milošević održao miting na Ušću, a veliki broj ljudi prelazio Brankov most.

– To nije toliko opasna, koliko neprijatna situacija koja može stvoriti čudan osećaj u čoveku, a kod nekih strah i paniku. Japanci su svojevremeno radili i eksperiment gde su grupama ljudi dali da nose bele kape sa crnim šiljcima kako bi utvrdili u kom trenutku će usled ljuljanja mosta u potpunosti sinhronizovati korak – kaže Njagulj.

Njagulj objašnjava da se u slučaju Brankovog mosta radi, pre svega, o horizontalnoj stabilnosti.

– Pošto je most uži, usled velikog broja ljudi može da se ljulja po širini, za razliku od, recimo, Gazele koja je znatno šira, pa ne postoji opasnost da se mnogo pomera kada veliki broj ljudi pešice prelazi most – kaže Njagulj.

Studenti u blokadi: Tri razloga zašto se čekalo dugo na prelazak Brankovog mosta

O bezbednom prelasku učesnika protesta preko Brankovog mosta u subotu brinuo je, između ostalih, i Lazar, studend Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu koji je bio jedan od redara.

Student Lazar kaže za “Blic” da je odluka da ljudi u etapama prelaze most doneta iz tri razloga:

  1. Građevinski fakultet upozorio je da postoji mogućnost da se Brankov most sruši ako veliki broj ljudi usaglašenim korakom prelazi most.
  2. Brankov most se praktično sastoji od dva odvojena mosta između kojih postoji rupa, pa je postojala opasnost da ljudi usled panike pokušaju da preskoče s jedne na drugu stranu i padnu u reku.
  3. Studentski redari brinuli su i da svi učesnici protesta ne stignu na plato ispred Skupštine Srbije satima ranije zbog eventualnog sukoba sa studentima iz Pionirskog parka, ali i izbegavanja velikih gužvi u užem centru grada.

Zato Lazar kaže da su studentski redari puštali učesnike protesta da prelaze most po strogo određenom redosledu.

.

– Puštali smo naizmenično po dve grupe ljudi u istom smeru tako što, recimo, prvo pustimo grupu na desnoj strani mosta, a onda posle dva do dva i po minuta grupu na levoj strani mosta. Kada jedna grupa stigne do polovine Brankovog mosta puštali smo drugu. Cela dužina mosta je oko 800 metara, a ljudi su prelazili most za oko pet minuta. Pritom smo upozoravali ljude da uspore ili promene ritam koraka kada osetimo veće vibracije – kaže Lazar za “Blic”.

Policija obezbeđivala povratak preko mosta

U povratku sa protesta u centru grada, na Brankovom mostu nije bilo studenata redara, zbog čega je policija intervenisala i obezbeđivala prelazak ljudi preko mosta.

Takođe se čekalo izvesno vreme kako bi se prešlo na novobeogradsku stranu, ali manje nego u odlasku ka centru grada.