U verovatno jednoj od najluđih sezona u Evroligi, svaki detalj će biti ključan za krajni ishod i plasman na tabeli.
Upravo su detalji bili ključ pobede Crvene zvezde u večitom derbiju protiv Partizana u 24. kolu Premijer lige rezultatom 73:71.
Greška Sterlinga Brauna na sekundu pre kraja i pogođena slobodna bacanja Nemanje Nedovića, samo su bili kulminacija meča koji je više ličio na rat nego na košarku, a koliko će ishod imati ogroman uticaj na kraju sezone možda najbolje govori jedan detalj.
Partizan bi se pobedom izjednačio sa Crvenom zvezdom na tabeli uz bolji međusobni skor, dok je Crvena zvezda trijumfom stekla dve pobede viška, a o svemu je na kraju odlučivao jedan koš.
U meču koji su obeležile tenzije, taktička nadmudrivanja i pre svega odlične odbrane, Crvena zvezda je na kraju uspela da dođe do pobede koja je lansira u sam vrh najelitnijeg takmičenja.
Nekoliko stvari je obeležilo meč između večitih.
I jedan i drugi trener su meč otvorili visokim petorkama, s tim što je opredeljenje Janisa Sferopulos evidentno bilo da visinom eksploatiše veliku boljku crno-belih ove sezone, a to je loš defanzivni skok, a da uz to dobije u odbrani.
Džon Braun je u partnerstvu sa Džoelom Bolombojem pravio velike probleme crno-belima u dobrom delu meča, a naročito u prvom poluvremenu. Kako su i jedna i drugi izuzetno pokretljivi, a uz to i moćni defanzivci.
Braun je tako bio zadužen za iskakanja u pikenrolu koja su bila izuzetno agresivna i značajno mučila Partizanove bekove, naročito Ifea Lundberga koji je zbog skraćene rotacije mora mnogo više vremena da provede u kreaciji sa loptom.
Braunu je posao olakšavalo to što je iza leđa patrolirao Bolomboj koji je štitio i reket i perimetar, a agresivnu odbranu su igrali i bekovi.
Takav pristup oduzeo je i Zvezdi u napadu iako su i Bolomboj i Braun igrali dobar meč na toj strani terena, ali je spejsing ipak bio daleko lošiji nego kada je na terenu Filip Petrušev. Uz to je i Partizan igrao sjajnu odbranu, i kažnjavao Zvezdine povremeno nasilničke pokušaje da iskoristi Nikolu Kalinića u igri na niskom postu i udvajanjima dolazio do izgubljenih lopti.
Ipak, reklo bi se da je Zvezda u ovakvoj utakmici u kojoj su odbrane dominirale, bila tim kojem je takav ritam više odgovarao zbog većeg broja iskusnih rutinera.
Zvezda je uspela da kako je i Nedović rekao Partizan uvede u mnogo više pet na pet košarke i da smanji Partizanovu sposobnost da iz tranzicije pravi veću razliku i svesno žrtvovala bolji ritam u napadu.
Partizan je sa druge strane odgovorio jednako sjajnom odbranom, ali je utisak da je ovakav ritam meča više unosio nervoze u redovima Željka Obradovića, jer za razliku od rivala, jasno je da to nije bio plan crno-belih. Uz to, bekovska rotacija je bila skraćena i problemom sa faulovima Sterlinga Brauna, pa je Lundberg neočekivano dobio veći protagonizam u kreaciji nego što je bilo u planu.
Kada je scena bila postavljena, došlo se do igre detalja u kojoj je Zvezda bila za dlaku ispred, a nekoliko stvari su posebno upale u oči.
Crvena zvezda je dominirala u skoku i u tom segmentu na kraju napravila ključnu razliku.
Zvezda je imala 15 ofanzivnih skokova naspram devet Partizana, ali je ključ u realizaciji jer su crveno-beli iz druge šanse postigli 20 poena, dok je Partizan ubacio osam i u utakmici na mali broj poena je to bila ključna razlika.
Naročito u četvrtoj deonici kada je Partizan u jednom trenutku imao momentum i šansu da možda i prelomi meč u svoju korist na talasu igre i dobre atmosfere.
Zvezda je time faktički anulirala loš šut za tri poena jer je ubacila svega tri trojke iz 19 pokušaja, ali je mnoge od 16 promašaja uspela da izvuče ofanzivnim skokom.
Osim toga, Zvezda je imala čak 18 izgubljenih lopti naspram 11 Partizana, ali tu razliku u svoju korist Partizan nije uspeo da materijalizuje na pravi način. Odnos poena iz izgubljenih lopti bio je tek 12:9 za Partizan, pa je na kraju razlika u skoku bila presudna iako je više faktora bilo na strani crno-belih.
Partizan je imao i samo jednog raspoloženog igrača u vidu Karlika Džonsa, ali je i on promašio tri slobodna bacanja i to ključna u poslednjoj deonici.
Kada se na sve to doda da je Tajrik Džons serijom gluposti dam sebe izbacio iz igre u ovom meču, a Brendon Dejvis nije imao snage da u tolikoj meri bude nosilac igre pod obručima, to je bilo nepremostiv problem za crno-bele.
Filip Petrušev i Džoel Bolomboj su dominirali u reketu, svoje role su odradili i Kodi Miler Mekintajer, a na kraju i Nikola Kalinić uprkos velikom broju grešaka što je bio taj tas na vagi u korist Crvene zvezde.
Šta čeka večite do kraja sezone?
Zvezda u poslednjih deset kola ulazi u mnogo boljoj situaciji. Osim što ima dve pobede više, deluje da ima i bolji raspored ispred sebe.
Ipak, razmišljanje duže od dva kola u ovom trenutku je u ovakvom ritmu Evrolige gde se sve menja iluzorno u kontekstu pauze koja sledi zbog Kupa.
Sledeće nedelje nas očekuje duplo kolo, a Crvena zvezda dočekuje Asvel, a zatim gostuje Albi i ima veliku šansu da sa skorom 16:10 dočeka poslednju četvrtinu sezone i priliku da se bori i za više od plasmana u doigravanje.
Partizan je porazom opet pao ispod crte, mada su razlike i dalje male. Partizan je na pobedu od plej-ina, a na dve od četvrtog mesta Evrolige što najbolje ilustruje kakav je trenutno krkljanac.
Ali, Partizan čekaju dva gostovanja i jedna pobeda iz tih mečeva nameće se kao imperativ.
Partizan prvo gostuje ekipi Virtusa u Bolonji koja je daleko od priče za plej-in, a potom sledi gostovanje jednom od najboljih timova Evrolige Monaku pa težak posao čeka Željka Obradovića i njegove pulene.
