Milan Vilotić (38), nekadašnji fudbaler Crvene zvezde i Jang bojsa, bio je uvek lider kako na terenu, tako i van njega. Kao kapiten je predvodio timove koji će od 21.00 igrati meč 8. kola Lige šampiona u Bernu.

Vilotić je u periodu od 2014. do 2017. godine odigrao 73 utakmica i postigao je sedam golova kao igrač švajcarskog tima koji će u 8. kolu pokušati da pomrsi račune Zvezdi.

U tom periodu bio je i kapiten „crveno-žutih“, kao i svog voljenog kluba Crvene zvezde u koji je stigao 2009. godine iz Čukaričkog.

Svi ga pamtimo kao sjajnog defanzivca, ali u jednom momentu Vilotić je imao najteži ispit u životu kada se borio sa opakom bolešću. Ipak, uspeo je da se oporavi Vilotić i da nakon toga ustane još jači, te je fudbalsku karijeru nastavio u Švajcarskoj gde je igrao u dresovima Grashopersa, Jang bojsa i Sent Galena. Takođe, Vilotić je upisao i tri meča u dresu reprezentacije Srbije za koju je debitovao 7. juna 2011. godine.

Vilotić je na naš poziv odgovorio odmah i bio je raspoložen da priča o susretu klubova u kojima je ostavio veliki trag.

Ipak, na početku razgovora za Nova.rs, Vilotić je dao podršku studentima i svima koji se u Srbiji bore za bolje sutra. Trenutno živi u Cirihu i baš tamo će naredne subote zajedno sa zemljacima dati podršku studentima i poručio je svima da su pozvani i da se nada da će mu se u tome pridružiti veliki broj ljudi.

„Ja bih prvo počeo sa jednim mnogo važnijim stvarima koje se trenutno dešavaju i želeo bih apsolutnu podršku da uputim i studentima, profesorima, nastavnicima, đacima svih srednjih, osnovnih škola, svima koji su pokrenuli nešto što je stvarno trenutno iznad sporta u Srbiji. Sigurno jedna mnogo lepa poruka se šalje posle dugo vremena i jedan način funkcionisanja, jedan vid borbe koji su nam pokazali da je moguće… Neki vrednosni sistem koji sam mislio da se zaboravio kod nas, jako mi je drago da vidim sve te ideje, načine borbe i poruke koje se šalju poslednjih par meseci posle nažalost tragičnih dešavanja“, počeo je Vilotić u razgovoru za Nova.rs.

Zatim je detaljno analizirao meč Crvene zvezde i Jang bojsa.

„I Jang bojs i Crvena zvezda se nalaze u trenutno svojim najboljim momentima. Zvezda kako sam je ja doživeo, dosta je jedan klub koji isto zavisi od atmosfere. Atmosfera koja može da bude i nešto što je jako pozitivno i lepo videti, kao jedan momenat kada se na primer pobedio Liverpul. To je nešto što samo Marakana može da donese, to je nešto što cela ta atmosfera ponekad može da dođe do tog nivoa da je nebitno ko je protivnik, ko je sa suprotne strane, ti ideš sa grudima napred i kažeš, pobedićemo danas i ništa drugo te ne zanima, što je sigurno uvek iznad realnih mogućnosti. Trenutno Crvena zvezda kao tim vidim da ima stvarno mnogo potencijala, mnogo kvaliteta, mnogo igrača koji zavređuju pažnju na evropskom, svetskom nivou i voleo bih da vidim taj momenat kod njih, jednu opuštenost u smislu da bez razmišljanja uđu i da igraju fudbal, isključivo kao sport.

Ali trenutno mislim da imam bojazan zbog celokupne situacije i nekih opet, pogrešnih poruka u poslednje vreme u klubu koje smo videli od određenih ljudi… Ne znam da li će igrači uspeti da se izvuku iz tih priča i da odigraju dobro. Igraju na nivou Lige sampiona, to je prelepa stvar. Uvek je lepo pobediti, uvek je lepo odigrati dobru utakmicu, uvek donosi i može mnogo da donese. Vidim blagu prednost Crvene zvezde, jer je Jang bojs trenutno u nešto većoj krizi. Promena trenera im nije donela nešto željeno, što su mislili, prevashodno što ja mislim da je ovaj trener koji isto više voli taktički da odigra, nego nešto što je Jang bojs u poslednjih godina navikao da radi i da bude ofanzivniji i mnogo opasniji po protivnika. Voleo bih da vidim da Zvezda danas kontroliše igru.“

Objasnio je zatim i nekadašnji kapiten Crvene zvezde kako je doživeo momenat kada je nosio traku crveno-belih.

„Definitivno je velika razlika kada pričamo o Crvenoj zvezdi u vremenu kada sam ja bio tamo i sada. Drugačiji su bili izazovi za samog igrača, za stručni štab, za sve ljude koji su tada bili u klubu nego sada. Jednostavno ja sam u sebi uvek nosio i uvek sam imao neku neobjašnjivu ljubav prema Crvenoj zvezdi. Jedno su emocije, drugo je uvek šta glava govori i pokušavanje da se kroz neke situacije prođe pametno. Sigurno kad se vraćam u to vreme, sigurno da mi se malo naježi telo, ali to za mene u tom trenutku, je bilo pokušavanje da se uvek donese prava odluka, to su sve neki koraci ka tome da vam neko kaže, e tebe vidim za kapitena. Lep uspeh, ali eto nažalost, ne toliko uspešno koliko sam ja zamišljao i želeo da bude.“

Nije uspeo Vilotić da osvoji ligu Švajcarske do 2017. godine, ali je baš godinu dana nakon njegovog odlaska iz kluba počela dominacija „crveno-žutih“.

„Baš se tih godina dešavala jedna transformacija Jang bojsa i sa dolaskom Kristofa Špihera na mesto sportskog direktora, koji je baš dolazio u klub kada sam ja odlazio, sa kim sam bio i saigrač kada sam dolazio u Bern, utvrdila se ta ideja i taj pravac u kom klub želi da ide dalje. Ali počeci su se desili nekih godinu dana pre nego što sam i ja otišao u Bern. Što se tiče organizacije samog kluba, stvarno funkcioniše fenomenalno, na jedan jako održiv način, sa sportskim fokusom, što je stvarno retkost danas videti, sa održivim razvojem baziranom na kvalitetnom radu. Trenutno, ove godine se nalaze u krizi prvi put posle nekih šest, sedam godina, prvi put se susreću sa ovim i sigurno da će i oni kao klub isto izvući pouke i naučiti i od leta očekujem od njih opet jasnu dominaciju. Bitno je isto posle nekih godina kada čovek oseti neku krizu, da nauči i sa tim da ide.“

Veliku sportsku bazu navijača imaju klubovi u Bernu.

„Hokej je isto jako popularan i klub isto potpada pod sportsko društvo Jang bojs, oni to nekako uzimaju zajedno, to su isti navijači i fudbalskog i hokejaškog tima i ceo grad je iza toga. Oni ih predstavljaju kroz sport. Imaju isto velike oscilacije u hokeju, od titule do toga da su poslednji, ali bez obzira na to, imaju kao i na fudbalskom stadionu… Isto su na početku ove sezone u nekim trenucima bili poslednji i u Ligi šampiona i u prvenstvu, bilo je posećeno, bila je podrška ista. To se sada nekako poistovetilo sa samim gradom. Ali hokej inače je na nivou, nešto manje popularan nego fudbal, ali imaju istu težinu ovde u Švajcarskoj.“

Za kraj je Vilotić otkrio i da li će se vratiti u fudbalske vode nekada.

„Ne, skroz sam se distancirao od fudbala. Bilo je dobro, 17 profesionalnih godina iza sebe, na to sigurno mogu da budem ponosan. Jednostavno, imam neke svoje stavove kako neke stvari treba da funkcionišu, i nešto što bih ja trenutno mogao fudbalu da ponudim, mislim da nije traženo u toj meri, tako da ako se situacija u fudbalu nastavi da se razvija u tom smeru, ja se verovatno neću vraćati fudbalu, ali kao jedan vid sporta i dalje neverovatnu ljubav prema samom fudbalu imam. Znam da bih sigurno mogao mnogo da pomognem prevashodno u razvoju mladih i tom nekom prelasku na profesionalni nivo, ali trenutno nemam neke planove vezane za fudbal“, završio je Vilotić za Nova.rs.